Što se tiče pravaca
tj. podžanrova u džezu, postoji veliki broj njih, a mnogi od njih su se razvili
krajem XX i početkom XXI veka iz fusion pravca.
Potrudiću se da izdvojim one koji su najbitniji i koji su najviše uticali na
razvoj džeza.
PRETEČE DŽEZA - RAGTIME, DIXIELAND I SWING
RAGTIME je pravac koji je nastao krajem XIX veka i koji je služio kao muzika koja će da zabavlja masu. Ragtime je imao jak uticaj na džez, ali i na mnoge klasične kompozitore. Za ragtime se može reći da je zapravo neka vrsta fuzije džeza i klasične muzike. Međutim, pojavom swinga i drugih stilova, krajem 20ih i 30ih godina, ragtime je pao u zaborav. Najpoznatiji predstavnik ovog stila je Scott Joplin, ne toliko poznat danas, ali njegove dve kompozicije "Maple Leaf Rag" i "The Entertainer" su poznate širom sveta.
DIXIELAND i SWING
Dixieland i Swing su najraniji oblici džeza. Postali su popularni krajem 20ih i početkom 30ih godina, najviše u New Orleansu i Chicagu. Osnovna karakteristika ovih pravaca su veliki orkestri, tzv BIG BAND, sačinjeni od 10 ili više muzičara. Pored bubnjeva, kontrabasa i klavira, postoji ceo duvački orkestar koga čine trube, tube, tromboni, saksofoni, klarineti, dok je, sa druge strane, jedan bend mogao da čini manji broj ljudi. Vrlo je česta upotreba bendža u ovakvom orkestru. Međutim, ovi pravci se ne mogu u potpunosti svrstati u džez zato što kod njih još uvek nije bilo potpune improvizacije na temu. Ali su, svakako, možda najbitniji za razvitak džeza u pravom smislu. Najpoznatiji izvođači ovog pravca su Louis Armstrong, Duke Ellington, Count Basie, Glenn Miller...
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Duke Ellington sa svojim big bendom |
 |
| Louis Armstrong |
Glenn Miller - In The Mood
Нема коментара:
Постави коментар